Najjednostavniji odgovor: svako jelo s dodatkom takva ulja može biti samo bolje. Kompleksniji odgovor: kruh i vino, vino najčešće crno, najčešće teran s izraženom kiselošću (njegova sortna osobina) pa je i kruh u takvoj sredini gotovo neutralan. Kontrapunkt kiselinama – nešto masnoće, idealan je dodatak maslinovo ulje. Jelo je tako postalo skladno. Fine arome tom jelu daju ulje i zapečeni kruh – karbonizirani šećeri iz škroba. U novijoj, turističkoj, varijanti supi se dodaje i šećer te se na taj način vino omekša.

Na prijašnje pitanje, što bi bilo da nije bilo takve hrane, tko bi se još usudio ponuditi odgovor?! Žitarice su bile stalna čežnja žitelja Istre. Redovito je trebalo prolaziti desetke kilometara da bi se došlo do nekoliko kilograma žita. Za žito se davalo ono što se imalo, često i gole ruke – u najrazličitijim poslovima. Stoga ne samo kruh, kojemu pripada sveto mjesto, nego i ostala jela od žitarica zauzimaju najvažnije mjesto u prehrani Istrana. S vinom je bilo lakše, osim kada su tuče znale uzeti veći dio uroda, a to srećom nije bilo često, vina je bilo.